У ресурсу су представљени сви српски рукописи из разних фондова Рукописног одељења Руске националне библиотеке – кодекси, фрагменти рукописā (укључујући оне који су обједињени у коновулутима – неколико рукописа у једном повезу под заједничким инвентарским броjем), као и фрагменти српских рукописа, сачуваних у саставу зборникā који не припадају српској редакцији (најчешће бугарских). У последњем случају, у ресурсу се представља цео кодекс, без обзира на обим српског дêла.
Критеријум одабира грађе за овај ресурс била је чињеница да српска рукописна књига представља рукописну књигу српске редакције црквенословенског језика, то јест књигу чији текст садржи скуп обележјā српског правописа. То не значи увек да је књига настала на подручју Србије. Ту треба узимати у обзир историјске околности.
Крајем XIV века Србију и Бугарску је покорила Отоманска империја. Избеглице са Балкана одлазе у Русију. У то доба у Бугарској традиционална бугарска писменост се прекида и наставља да траје само у два или три манастира, уз коришћење српског правописа. Због тога је рукописе настале у Бугарској од XV до XVII века тешко разликовати од књига српског порекла. Центар српске писмености постаје манастир Хиландар на Светој Гори, коjи ће ту улогу имати током неколико столећа. Од XVIII века у српским рукописима почиње да се користи руска редакција црквенословенског језика – такозвани рускословенски језик.